Да ли сте видели снимке петогодишњака који свирају чувени Моцартов ,,Турски марш"? Та, свима добро позната, дела класичне музике звуче још лепше и импресивније када их изводе спретни и хитри прстићи веома фокусираних малишана. Али, то није једини циљ коме се на часовима у нашој школи стреми, а још мање нешто што може да се обећа или предвиди.
Оно што инструмент засигурно може да развије код сваког детета, без обзира на његов таленат, јесу заправо особине које немају много везе са музиком, добрим слухом и лепим певањем. Свако дете, кроз упознавање са инструментом, учењем нота и нових песмица, пре свега има прилику да развија стрпљење и концентрацију. Колико год једноставне и јасне кратке песмице биле, када мелодија треба да се пренесе на дирке, укључено је више ставки о којима треба да се размишља: редослед дирки, различите руке и прстићи који те дирке треба да одсвирају, а ако мислимо и о естетици, па томе свему додамо различите нивое гласноће и бржи темпо свирања, потребно је много више времена да се то припреми и научи, од трајања крајњег исхода, а то је песмица од свега неколико десетина секунди.
То се постиже вежбањем, понављањем и занимљивим експериментисањем мањим целинама песмице. Како су часови клавира индивидуални, градиво и темпо рада се прилагођавају сваком детету, почиње се од најкраћих и најједноставнијих песмица и иде ка оним комплекснијим. Свака нова и тежа песмица, тражи и више времена и стрпљења у раду, али због претходних искустава, дечица истрајавају у томе јер крајњи резултат - тачно и течно одсвирана цела песмица, увек донесе велику радост и уживање!
У данашње време, када много тога може да се постигне једним кликом, забаван и креативан рад, који утиче и на развијање стрпљења, заиста звучи добро, зар не? А никад се не зна, можда убрзо стигнемо и до ,,Турског марша"...