Da li ste videli snimke petogodišnjaka koji sviraju čuveni Mocartov ,,Turski marš"? Ta, svima dobro poznata, dela klasične muzike zvuče još lepše i impresivnije kada ih izvode spretni i hitri prstići veoma fokusiranih mališana. Ali, to nije jedini cilj kome se na časovima u našoj školi stremi, a još manje nešto što može da se obeća ili predvidi.
Ono što instrument zasigurno može da razvije kod svakog deteta, bez obzira na njegov talenat, jesu zapravo osobine koje nemaju mnogo veze sa muzikom, dobrim sluhom i lepim pevanjem. Svako dete, kroz upoznavanje sa instrumentom, učenjem nota i novih pesmica, pre svega ima priliku da razvija strpljenje i koncentraciju. Koliko god jednostavne i jasne kratke pesmice bile, kada melodija treba da se prenese na dirke, uključeno je više stavki o kojima treba da se razmišlja: redosled dirki, različite ruke i prstići koji te dirke treba da odsviraju, a ako mislimo i o estetici, pa tome svemu dodamo različite nivoe glasnoće i brži tempo sviranja, potrebno je mnogo više vremena da se to pripremi i nauči, od trajanja krajnjeg ishoda, a to je pesmica od svega nekoliko desetina sekundi.
To se postiže vežbanjem, ponavljanjem i zanimljivim eksperimentisanjem manjim celinama pesmice. Kako su časovi klavira individualni, gradivo i tempo rada se prilagođavaju svakom detetu, počinje se od najkraćih i najjednostavnijih pesmica i ide ka onim kompleksnijim. Svaka nova i teža pesmica, traži i više vremena i strpljenja u radu, ali zbog prethodnih iskustava, dečica istrajavaju u tome jer krajnji rezultat - tačno i tečno odsvirana cela pesmica, uvek donese veliku radost i uživanje!
U današnje vreme, kada mnogo toga može da se postigne jednim klikom, zabavan i kreativan rad, koji utiče i na razvijanje strpljenja, zaista zvuči dobro, zar ne? A nikad se ne zna, možda ubrzo stignemo i do ,,Turskog marša"...